Ступање на дужност новоизабраног ректора Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, проф. др Срећка Милачића

Аутор Администратор on .

Дана 01.10.2012 године, у Ректорату Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, уприличен је свечани пријем поводом ступања на дужност новоизабраног ректора, проф. др Срећка Милачића.  

Свечаном пријему присуствовали су новоизабрани декани факултета у саставу Универзитета, професори, студенти и представници бројних установа и локалне самоуправе.

У свом обраћању, досадашњи ректор проф. др Здравко Витошевић, се приликом предаје дужности, захвалио деканима факултета који су до сада обављали ту дужност, својим сарадницима, колегама и студентима на успешној сарадњи и пожелео новоизабраном ректору успех у даљем раду.

Обраћајући се присутнима, новоизабрани ректор проф. др Срећко Милачић, је одржао говор који преносимо у целости.

Данас када примам дужност ректора Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици од свог успешног претходника дужност ми налаже да кажем неколико речи.

Сви се ми данас осећамо поносним због чињенице да је упркос недаћама које су га задесиле,Универзитет у Приштини опстао и да на здравим темељима гради свој идентитет. Он расте у сталној опречности између знаног и виђеног, традиционалног и савременог.

Своју снагу црпи успостављајући активни однос према стварности тражећи могућност да у сложеном свету не изневери све оно што се у науци и култури, али и свести Срба стабилизовало као вредно. Универзитет је постао чувар, најпре, традиционалних, моралних и духовних вредности и начела, у непрестаном спору између света који нам често није наклоњен и живота који сами градимо са пуно емоција и енергије.

Из такве перспективе Универзитет се оглашава не само као научна установа, већ и као чувар заједништва и слоге Срба на овим просторима. Утолико је наш посао тежи јер, на пример, за разлику од других универзитета у Србији морамо се борити за голи опстанак. Морамо се као никада до сада наоружати стрпљењем и највише се поуздати у нас саме.

За заштиту потражити пријатеље али и Свевишњег у нади да ће нас измирити, посаветовати и грешне склонити од оних који не прихватају никакав баланс.

Од оних који се плаше народа који има свест о себи и свега што долази из старине, из стабилизованог вредносног система. У нашим сновима могуће је помирити виђено и скривено и активирати оптимистички витализам и спокојство који су, евидентно, из затеченог света, из савремености прогнани и ишчилели. Оно што се сања код нас универзитетских људи је да нам покољења буду обогаћена искуством, свесна себе и свог предачког завештања.

Ми смо довољно јаки да нам таллни предосећаји не замагле хоризонт. У нашем сну сваког смо дана у Зочишту, Осојану, Дечанима, Грачаници... Нововремени преврат вредности у опсервираном свету, у савремености, је такав и толики да је једноставно речено "борба непрестана" коју наш Универзитет утемељује у доминантну вредност. Ми се не боримо оружјем, већ знањем, унапређивањем науке, и зато смо непобедиви.

Трудимо се да све детаље и артефакта тоталитета живота повежемо са снажном субјективном тежњом за преокретом, за преумљењем којим би био захваћен појединац и колектив, односно цео Универзитет.

Ја се нећу бавити реферисањем о трајању Универзитета, броју студената, професора - то је конкретно именовано у многим иступима досадашњих ректора.

Ми немамо право на зазор и скепсу. Универзитет бодри и подсећа народ, да је знање једино преостало непотрошено добро за које се треба борити, јер ће се само тако над урушеним светом појавити светло. Боримо се да изменимо микро свет који се зове српска, односно косовска трагедија. Зато нам је задатак да код студената и професора развијамо активан критички однос према садашњици али и према историји.

Спремни смо да градимо сугестивну слику - пројекцију сензибилног научног треперења над развалинама света чији се обриси мењају и кваре до непрепознавања. Ми не желимо да будемо пасивни посматрачи, још мање објекти који трпе. Ми се ангажујемо јасно и одређено, али и самосвесно, самокритички.

Свесни вредности и домета креативности универзитетских посленика развијамо свест код наших студената о неопходности активне реакције на промене чији су они сведоци и које дубоко потресају интимно биће сваког поштеног Србина. Историја се боље памти ако се њен садржај научно осмисли и огласи.

Покушавам да избегнем патетичан говор о општем нововремном националном страдању и свему ономе што му је последовало, јер спреман сам да призовем Бога упомоћ. Само ће тако лажне месије имати мање простора да роваре.

Судбоносни догађаји из недавне прошлости требало би сваком свесном универзитетском професору да послуже како би артикулисали властиту забринутост над судбином нације и државе. Тако ће наше проблеме боље разумети и људи који не живе на Косову и метохији. Наиме, разумеће их као битније и далекосежније од актуелних политичких превирања.

Универзитет би требало, уз остало, да расветли и нека општа менталитетска својства заједнице којој припадамо како бисмо се лакше изборили са свим недаћама које су нас у последње време снашле. Свесни смо да је ово по општој метежности, преврату и паду вредности запамћено време. Управо зато немамо право да сумњамо једни у друге, још мање да будемо само пуки хроничари нововремених националних посрнућа или истрајни заточеници традиционалног, предачког моралног завештања.

Свесни смо да стварност изневерава стабилизоване митске и епске представе често и предрасуде о националним врлинама и њиховој непромењивости. Универзитет је дужан да покреће ствари напред, обележи ово превратно време ауторским печатом који се односи на виђење важних догађаја који ће се тек збити јер ми немамо другог избора до да делујемо освешћујуће и самосвесно.

Данас се налазимо на склиској раскрсници када је Универзитет дужан да буде тумач преломних догађаја једног времена; чије ће импликације вероватно трајати и у веку који долази. На крају морам рећи да ми радимо са младим људима који упијају оно што изговарају њихови професори.

Утолико је наша одговорност већа јер апокалиптично виђење је вршна тачка еманципације сваког од нас која омогућава да сваки лични занос или посрнуће израсте у исто време у метафизичко обасјање спајајући самосвесно са сном о слободи.

Слобода је простор којим желе да се крећу прави, реализовани људи, спремни да се боре и у историјском ходу траже решења. Универзитет са својим потенцијалом студената и професора је дужан да пројекцију актуелних догађаја саобрази у хармонију којом се артикулише научна мисао. Наше "вјерују" је наука као благотворни лек за свако посрнуће. Ми немамо право на малодушност и ускогрудост.

Наше тражење пута је садржано у тежњи да млади схвате да је патриотизам есенција слободе, а не некакав нус производ времена. Зато у овом тренутку уз призивања Бога молим да се свако загледа у себе, исправи своје мане и у свету идеју слободе угради све своје врлине. Тако ћемо бити свесни себе и снаге коју поседујемо. Свесни да слобода не долази сама по себи већ је треба освојити и заслужити.

У то име и у име студената и професора обећавам да ће нам идеал знања и слободе бити водиље у стварању српског, запаженог Универзитета са идентитетом у овом делу Србије.

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
Адреса: Филипа Вишњића бб, 38220 Косовска Митровица
Телефон: 028 422 340, Телефон-факс: 028 422 320
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
web: www.pr.ac.rs