Универзитет у Приштини - Косовска Митровица

Наши почеци 

Развој вишег и високог образовања на Косову и Метохији почиње оснивањем прве Више педагошке школе у Приштини, школске 1958/59. године. Први факултет који је почео са радом био је Филозофски – основан школске 1960/61. године, из којег су 20 година касније настала два факултета: Филозофски и Природно-математички, да би се 1989. године Филозофски разгранао на: Филозофски и Филолошки. Правно-економски факултет основан је 1961/62. године и из њега ће се, такође развити два факултета: Правни и Економски. Технички факултет у Приштини почео је са радом школске 1965/66. године. У циљу стварања услова за бољу здравствену заштиту и унапређење научно-истраживачког рада 1969. године основан је и Медицински факултет. Наведени факултети били су у саставу Универзитета у Београду све до 1970. године и на њима се настава одвијала на српском језику.

Универзитет у Приштини основан је Законом о оснивању Универзитета у Приштини 18. новембра 1969. године. У састав Универзитета у Приштини ушли су факултети са седиштем у Приштини, а касније и остали факултети, као и седам виших школа. Универзитет у Приштини је у складу са Законом о оснивању ове установе организовао наставни процес на српском и албанском језику.

Након доношења Закона о универзитету 1992. године. Универзитет у Приштини је у свом саставу имао четрнаест факултета, од којих дванаест са седиштем у Приштини: Економски, Медицински, Правни, Природно-математички, Пољопривредни, Филозофски, Филолошки, Факултет за физичку културу, Факултет уметности, Грађевинско-архитектонски, Електротехнички и Машински факултет; један са седиштем у Косовској Митровици – Рударско-металуршки и један са седиштем у Призрену – Учитељски факултет. На свим факултетима усаглашавају се нови наставни планови са истородним факултетима у Републици. Стварањем одговарајућих услова за пријем студената на основне, специјалистичке и магистарске студије, уз континуирани пријем наставног кадра, Универзитет у Приштини постао је један од најотворенихих универзитета у Србији. Поред образовне и научне делатности Универзитет је обављао и издавачку делатност. Квалитетом наставе и научноистраживачког рада, успостављањем међууниверзитетске и међународне сарадње, Универзитет у Приштини постао је равноправни члан породице универзитета у Србији.

Настава на албанском језику од школске 1991/92. године самоиницијативно се издвојила, тако да је дошло до формирања паралелног образовног система. Факултети Универзитета у Приштини наставе на српском језику наставили су да обављају образовну и научну делатност у оквиру јединственог образовног система Републике Србије. Hакон договора постигнутог између тадашњег председника Слободана Милошевића и Ибрахима Ругове 1. септембра 1996. године, уз посредовање Заједнице „Сент Еуђидио“ потписан je Споразум о образовању. На основу тог Споразума формирана је Комисија „3+3“, која је 23. марта 1998. године припремила договорене мере за примену Споразума о образовању, када албански наставници, сарадници и студенти пристају да се врате у оквир образовног система Републике Србије. Чланове Комисије „3+3“ са албанске стране сачињавали су: Фехми Агани, Абдул Рама и Реџеп Османи; са српске стране били су то представници државних органа Републике Србије: Ратомир Вицо, Горан Перчевић и Добросав Бјелетић, уз присуство чланова Заједнице „Сент Еуђидио“: монсињора Вићенца Палие, професора Роберта Мароцо дела Рока и доктора Мариа Ђира. Након утврђених рокова и термина за реализацију договорених мера за „нормализацију“ образовног система, дошло је до потпуног одвајања универзитетских објеката (студентски домови, менза, библиотека), односно до физичког одвајања наставника, сарадника и студената српске и албанске националности. На основу поделе Комисије „3+3“ Албанцима је припало 60% универзитетског простора, Србима 35% и Турцима 5%.

Нажалост, током НАТО агресије на нашу земљу, око 1.500 наставника, сарадника и свих запослених на Универзитету у Приштини, заједно са 16.000 студената, који су наставу слушали на српском језику, протерано је са факултета, узурпирана је комплетна имовина и никада им није био омогућен повратак.

После бруталног прогона из Приштине, Универзитет у Приштини је по одлуци државе Србије привремено измештен у Крушевац, са још неколико факултета, док су поједини факултети своју делатност обављали у: Косовској Митровици, Лепосавићу, Врању, Блацу, Варварину. Одлуком Владе Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр. 60/01) крајем 2001. године Универзитет у Приштини прелази у Косовску Митровицу која је одређена као привремено седиште Универзитета. Постепено и поступно сви факултети који су били у саставу Универзитета враћају се на простор Косова и Метохије.

Државни универзитет

И поред бројних потешкоћа и недаћа које су га задесиле, наш универзитет успео је да се консолидује, остане у оквиру образовног система Републике Србије и постане високообразовна иституција од изузетног значаја на овим просторима. Оно што посебно треба истаћи је да Универзитет у Приштини, сада са седиштем у Косовској Митровици има статус државног универзитета, да је оснивач Универзитета Народна скупштина Републике Србије, као и да се Универзитет финансира из буџета Републике Србије.

Факултети у саставу нашег универзитета

Од десет факултета који су у саставу Универзитета у Приштини, данас њих седам своју делатност обавља у Косовској Митровици: Економски, Медицински, Правни, Природно-математички, Факултет техничких наука, Филозофски и Факултет уметности (једним делом у Звечану); два у Лепосавићу: Учитељски и Факултет за физичку културу и један – Пољопривредни факултет - у Зубином Потоку. Универзитет такође организује наставу и подржава рад својих истурених одељења у Грачаници, Ранилугу и Кусцу.

Наставници, сарадници, запослени и студенти

На овој значајној високообразовној установи запослено је, односно у сталном је радном односу 746 наставника и сарадника и око 350 ненаставног особља. У овом храму науке и културе образује се више од 10.000 студената.

У условима када Универзитету недостаје одговарајући простор, адекватна опрема за нормално одвијање наставног процеса, а уз изузетан напор наставника и сарадника да све функционише у складу са нормама и стандардима високог образовања, улаже се огроман труд да се настава и научно-истраживачки рад одвијају регуларно и да без обзира на објективне неповољне услове, студенти ипак добију квалитет примерен академском нивоу. Наравно, велику подршку у свему томе пружају: Министарство просвете, Министарство науке, Министарство културе, Министарство здравља Републике Србије и посебно Министарство за Косово и Метохију.

Члан КОНУС-а

Универзитет у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици члан је Конференције универзитета Србије (КОНУС), што представља значајну подршку нашим наставницима да могу да користе ту привилегију сарадње, тако да имају могућност едуковања и учешћа у научно-истраживачком раду, како на нашем универзитету тако и на осталим државним универзитетима.

Болоња, акредитација

Наш универзитет био је међу првим државним универзитетима Србије који је свој рад статутарно усагласио са Законом о високом образовању Републике Србије. На свим факултетима ради се на реформи наставних планова и програма, који се усаглашавају са Болоњским образовним процесом. Посебно се инсистира на усклађивању курикулума за студијске програме са истим или истородним факултетима у Србији, као и на принципу да се курикулуми за студијске програме истородних факултета не могу разликовати за више од 10% реално је очекивати да ће до 2010. године на Универзитету у Приштини у потпуности заживети Болоњски процес.

Предстојећа акредитација требало би да унапреди систем високог образовања у Србији. Осигурање квалитета студијских програма и образовних стандарда свакако ће допринети побољшању у професионалном и научном смислу. И када факултети нашег универзитета новембра месеца 2008. године и званично поднесу захтев за акредитацију, Универзитет ће подржати само оне студијске програме који испуњавају прописане стандарде. Оно што чини језгро нашег универзитета су управо наставници и сарадници који представљају наш интелектуални, образовни и научни капитал и уз помоћ кога ћемо градити нашу будућност и акредитовати наше студијске програме. Свакако да нам је за то неопходна и подршка Министарства за просвету и Министарства за науку Владе Републике Србије како би се омогућио адекватан простор и неопходна опрема за извођење одговарајућих студијских програма.

Сарадња: међууниверзитетска, међународна

Протекла година је година позитивних резултата на Универзитету, посебно када је реч о међународној и међууниверзитетској сарадњи. Потписивањем билатералних споразума успостављена је чврста институционална сарадња са универзитетима у Источном Сарајеву и Бањој Луци. Такође је потписан споразум и са Универзитетом „Св. Кирило и Методије“ у Скопљу, као и са Универзитетом у Патрасу у Грчкој. Током недавног боравка ректора свих државних универзитета у Косовској Митровици, успостављена је међууниверзитетска сарадња у свим областима универзитетског образовања и академске праксе. Универзитет у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици закључио је споразуме о сарадњи са: Универзитетом у Београду, Универзитетом уметности у Београду, Универзитетом у Новом Саду, Универзитетом у Крагујевцу и Универзитетом у Нишу. Крајем прошле календарске године декани и продекани факултета нашег универзитета боравили су у Греноблу у Француској и приликом ове студијске посете успостављена је сарадња са Универзитетом Пјер Мендез Франс, са којим се очекује потписивање споразума о међууниверзитетској сарадњи. У предстојећем периоду очекује се и могућност успостављања сарадње са појединим универзитетима у Русији.

Овакав вид међународне и међууниверзитетске сарадње представља једну од акредитационих обавеза која подразумева и могућност размене наших студената, наставника и сарадника са поменутим универзитетима.

УНМИК администрација је 11. марта 2007. године једнострано укинула своју уредбу којом није признавала рад нашег универзитета. Од тада почиње и наше залагање да Европској универзитетској асоцијацији представимо наш универзитет, тако да смо данас препознатљиви у европској академској заједници што потврђује и наше враћање на све листе Европске универзитетске асоцијације, као и њихова препорука осталим европским универзитетима за сарадњу са нама.

Студенти

Студенти и њихово право на што квалитетније образовање су основни циљ нашег универзитета. У складу са Законом о високом образовању уведене су значајне новине као што су формирање Студентског парламента и избор студента проректора, којима се обезбеђује равноправни однос студената у процесу одлучивања. Такође је присутна и стална брига за побољшање услова за смештај студената. Предузимају се интензивне мере за побољшање стандарда студената у погледу одговарајућих смештајних капацитета. Студентски центар располаже укупним смештајним капацитетом од 1210 места, распоређених у студентским домовима који се налазе у Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку. У новоизграђеном објекту Универзитета за смештај наставника, сарадника и студената у Косовској Митровици који је отворио министар просвете у Влади РС проф. др Зоран Лончар предвиђено је око 100 места за смештај студената. Студенски центар планира адаптацију постојећих и изградњу нових студентских домова, иновацију садржаја у погледу исхране, културних, спортских и других активности студената.

Сајт Универзитета

На Универзитету у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици велика пажња посвећује се развоју јединственог информационог система. Успостављена је академска мрежа која је доступна наставницима, сарадницима и студентима факултета нашег универзитета. Отворен је сајт који студентима, професорима и широкој јавности пружа значајне информације из различитих сфера и сегмената академског живота. Адреса сајта нашег универзитета је: www.pr.ac.yu.

Библиотека

У оквиру Универзитета формирана је и Универзитетска библиотека. Јула месеца 2007. године Народна библиотека Србије – Београд поклонила је Универзитету 30971 физичких јединица библиотечке грађе, од чега је за потребе Универзитета и Библиотеке одвојено 12515 физичких јединица. Од Компаније „Новости“ такође је добијено преко 400 књига, тако да Универзитетска библиотека располаже фондом од укупно 13200 публикација.

Универзитет у Приштини је веома креативно и витално високошколско језгро, оспособљено да стално проширује хоризонте универзалних научноспознајних, културних, као и моралних и опште друштвених вредности. У том правцу учинићемо све што би нашем универзитету обезбедило високо место, које му и припада, да буде још утицајнији, конструктивнији не само унутар већ и изван породице српских универзитета. Настојаћемо да се искажемо и као значајна интелектуална институција у којој ће се стварати нови перспективни потенцијал као наша сигурна препорука и улазница за будућност.

И у овим тешким временима Универзитет у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици дели судбину свог народа на Косову и Метохији и настоји да заједнички учествује у решавању бременитих и судбоносних питања везаних за опстанак и будућност српског живља на овим просторима.