Универзитет у Приштини пола века гради свој идентитет и визију као најзначајнија образовна и научноистраживачка установа на простору Косова и Метохије. У овом периоду дао је изузетан допринос у образовању и стручном усавршавању неопходних кадрова, а тиме истовремено и друштвено-економском и културном развоју Косова и Метохије и других делова наше земље у које су из Приштине одлазили високо образовани људи.

У прве две деценије постојања Универзитет у Приштини красила је изузетност која се највише изражавала кроз отвореност и двојезичну наставу, на српском и албанском језику, чиме је био јединствен у свету. У процесу разбијања Југославије, почетком деведесетих година, дошло је до покушаја разбијања и Универзитета. Настава на албанском језику се издвојила и тиме је формиран нов Универзитет, а настава на српском језику се задржала у оквиру постојећег, чиме је сачуван континуитет Универзитета у Приштини и настављен мукотрпан рад на његовој консолидацији. Након бомбардовања наше земље (1999), Универзитет је протеран уз Приштине и привремено смештен у друге делове Републике Србије, али се већ након две године вратио на простор Косова и Метохије.

Проф. др Здравко Витошевић

У последње две деценије Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици се консолидовао и створени су основни услови за његов рад. Данас, са својих десет факултета, 9.314 студената, 690 наставника и сарадника као и 357 административно-стручних радника, функционише у оквиру образовног система Републике Србије и призната је и угледна високошколска установа. Остварује све богатију научну активност, међууниверзитетску и међународну сарадњу чиме све више постаје препознатљив и ван граница наше земље. Млади људи који се образују на нашем универзитету запошљавају се на простору Косова и Метохије и другим деловима Републике Србије, као и у неким земљама региона, а у мањем броју у иностранству.

У наредним годинама Универзитет је пред великим изазовима, још увек нам предстоји обезбеђење неопходних простора и техничких услова за рад, али и напори у осавремењавању наставе и развоју научноистраживачког рада у складу са научно-технолошким развојем и потребама друштва.