Најпре, желим да истакнем да сам изузетно почаствован што се налазим на челу нашег универзитета и да ћу покушати у наредним редовима да укратко изнесем своје виђење Универзитета.

Универзитет у Приштини више од пола века гради свој идентитет најзначајније образовне и научноистраживачке установе на простору Косова и Метохије. У овом периоду дао је изузетан допринос у образовању и стручном усавршавању неопходних кадрова, а тиме је истовремено дао немерљив допринос и друштвено-економском и културном развоју Косова и Метохије и других делова наше земље.

У последње две деценије Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици се консолидовао и створени су услови за његов успешан рад. Универзитет са својих десет факултета, око  9.000 студената, 720 наставника и сарадника као и 336 административно-стручних радника, функционише у оквиру образовног система Републике Србије, и као такав призната је и угледна високошколска установа. Остварује све богатију научну активност, међууниверзитетску и међународну сарадњу, чиме све више постаје препознатљив и ван граница наше земље. Млади људи који се образују на нашем универзитету запошљавају се на простору Косова и Метохије, у другим деловима Републике Србије, у земљама региона и широм света.

Влада Републике Србије улаже значајна средства у развој нашег универзитета. Поред континуираног праћења свакодневних потреба Универзитета у погледу редовног одвијања наставног процеса, мисли се и на будућност. Најбољи пример за то је изградња зграде Универзитета која ће у сваком погледу, архитектонском, функционалном и симболичком, бити симбол младости, успеха и симбол присутности наше државе на овим просторима.

Универзитет је показао и доказао своју постојаност и способност да опстане у тешким и изазовним околностима. Када сам ступао на дужност ректора, ја сам када се ради о визији Универзитета између осталог рекао следеће:

„Као стожер високог образовања, Универзитет ће стремити напретку, одржању и очувању епитета водеће државне самосталне високошколске установе на простору Косова и Метохије, као признати члан европске и светске универзитетске породице.“.

Управо тако видим наш Универзитет у будућности. Као један од стубова нашег опстанка на овим просторима. Као установу на коју ће се студенти уписивати зато што то желе. Као место на којем ће стицати нова знања, упознавати нове људе и провести најлепше дане своје младости. Видим га као место које ће одисати животом, младошћу, радошћу и позитивном енергијом.

Универзитети су установе од посебног значаја у целом свету. Мењала су се царства и краљевства, а универзитети су остајали и опстајали. Убеђен сам да ће тако бити и са нашим универзитетом.

Да би то постигао, Универзитет мора непрестано да ради на изградњи својих капацитета, уз кадровско, научно-истраживачко и инфраструктурно јачање, доприносећи на тај начин економском и привредном просперитету нашег друштва и државе.